1. Kada je najbolje nabaviti ogrevno drvo za loženje i zašto?

Najbolji period za nabavku ogrevnog drevta za loženje za narednu grejnu sezonu jeste period od aprila do sredine maja. Zašto? Postoji nekoliko razloga od kojih su najbitnija dva:

  • prvi, zbog toga što u tom periodu u drvetu koje se tek poseče u šumi ima najmanje vode, a voda kao što znate ne može da gori.
  • drugi, zbog toga što od aprila do sredine oktobra, kada počinje grejna sezona, ima dovoljno vremena da se tako posečeno drvo prosuši i da se njegova vlažnost sa početnih 55%-60% spusti na oko 20% što predstavlja vlažnost koja je podesna za efikasno sagorevanje drveta (ima svega 20% vode).

2. Da li je tačno da će se loženjem ''suvog'' drveta koje se prosušivalo šest meseci i duže potrošiti više drveta nego ako se koristi sirovije drvo?

Ne, to nije tačno. Naša istraživanja koja su sprovedena u domaćinstvima u Južnoj i Jugozapadnoj Srbiji su pokazala da su domaćinstva koja su koristila ''suvo'' drvo (nabavljeno u aprilu) potrošila između 16% i 22% manje drveta u odnosu na domaćinstva koja su koristila sirovo drvo (nabavljeno u septembru) posmatrano po m2 površine koja se grejala. Kod onih domaćinstava koja koriste sirovo drvo postoji zabluda da će mnogo više drveta potrošiti ako koriste suvo drvo jer ono brže gori od sirovog. Međutim, pravilnim režimom loženja (videti više detalja u publikaciji Kako efikasno koristiti ogrevno drvo) potrošnja ''suvog'' drveta je manja u odnosu kada bi se koristilo sirovo drvo za istu grejnu površinu.

3. Kako da skladištim drvo koje kupim u aprilu pošto do oktobra ima 6 meseci i više?

Ogrevno drvo se može nabaviti u formi metarskog drveta ili u formi iskraćenog drveta tzv. cepki najčešće dužine od 33 cm. Ako imate šupu za drva preporuka je da metarsko drvo iskratite na dužine pogodne za loženje u vašem uređaju i onda tako iskraćeno drvo složite u šupu za drva. Vlažno drvo nikako ne stavljati u podrume!!!

Ako zbog ograničenosti prostora morate da složite drvo uz zid kuće ili zgrade u kojoj živite onda odmaknite složaj najmanje 10-20 cm od zida kako bi postojali uslovi za adekvatno strujanje vazduha (tzv. promaju). Strujanje vazduha je izuzetno važno za prosušivanje drveta. Takav složaj nikako ne pokrivati najlonom u celosti (do zemlje) jer ćete na taj način sprečiti strujanje vazduha što će prouzrokovati pojavu buđi. Dovoljno je pokriti samo vrh složaja.

Metarsko drvo se takođe skladišti radi prosušivanja na bilo kom prostoru kojim raspolažete. I u ovom slučaju potrebno je pokriti samo vrh složaja i ostaviti da se drvo prosušuje prirodnim putem.

4. Zašto je potrebno da se drvo prosuši pre nego što počne da se loži?

Kao što znate nema drveta bez vode, a voda ne može da gori! Što je manje vode u drvetu to je veća količina energije koju će drvo emitovati tokom sagorevanja, i obrnuto. Ukoliko drvo sadrži veće količine vode tada je potrebnoda seutroši više energije da bi voda ,izašla' iz drveta. U tom slučaju umesto da se energija emituje u prostoriju ona se troši na isparavanje vode iz drveta.

Da li ste znali da 1 prostorni metar drveta mesec dana nakon seče ima težinu oko 800 kg. Polovinu težine čini voda,a drugu polovinu drvna masa. Kada tako sirovo drvo stavite u šporete i peći za loženje njemu je potrebna velika količina energije da bi voda ‚izašla‘ iz drveta, a tek nakon toga ono može pravilno da gori.

Medjutim, ako drvo nakon seče ostavite da se prosušuje 5-6 meseci njegova vlaga će se smanjiti sa oko 50% na oko 20% što se smatra vlažnošću koja je podesna sa stanovišta efikasnog korišćenja ogrevnog drveta. Jedan prostorni metar drveta vlažnosti oko 20% ima težinu oko 500 kg, pri čemu je 100 kg voda, a oko 400 kg je drvna masa. Dakle u prosušenom drvetu ima 4 puta više drvne mase u odnosu na količinu vode, pa takvo drvo lakše gori i oslobađa znatno veću količinu energije.

Zaključak: samo sa prosušenim drvetom se možete ogrejati i potrošiti manje drveta, sa sirovim nikako!

5. O čemu treba da vodim računa prilikom kupovine ogrevnog drveta?

Prilikom kupovine ogrevnog drveta treba obratiti pažnju na kvalitet i količinu drveta koje se kupuje. Kada je u pitanju kvalitet najvažnije je da drvo bude prosušeno tj. da je posečeno najmanje 6 meseci pre korišćenja tj. grejne sezone.   

Kada je u pitanju količina treba proveriti dužinu cepanica i oblica. Ona bi trebala da bude najmanje 1 metar. Iako standard dozvoljava odstupanje ±5 cm vrlo često prodavci ogrevnog drveta u složaju koji vam prodaju stavljaju cepanice i oblice dužine 95 cm i kraće. U tom slučaju vi ste oštećeni i dobićete 5% manje drvne mase koju ste platili, a niste dobili. Druga važna preporuka jeste da proverite kako su cepanice i oblice složene u složajevima. Trebalo bi da budu tako složene da ima što manje šupljina između njih. Izmerite visinu složaja na nekoliko mesta. Ne bi trebala da bude ispod 1 metra. Ako je izmerena visina ispod 1 metra tražite da se složaj dopuni. Vi plaćate i imate pravo da dobijete onu količinu  drveta koju ste platili!

6. Šta je stepen korisnosti? Zašto je važno obratiti pažnju na stepen korisnosti uređaja za loženje?

Stepen korisnosti malih uređaja za loženje, najprostije rečeno, predstavlja količinu oslobođene toplotne energije koja se zadržava u prostoru u kome se nalazi uređaj, dok se ostatak toplote gubi ili sa produktima sagorevanja koji se odvode kroz dimljak u atmosferu ili u obliku pepela i ugljenisanim nesagorelim komadima drveta.

Noviji uređaji imaju tehnička rešenja koja omogućavaju visok stepen korisnosti. Sa takvim uređajima i prosušenim drvetom potrošiće se znatno manja količina drveta!!!

7. Zašto mi je nova peć na drva posle 2 godine korišćenja progorela? Kako to da sprečim?

Jedan od glavnih razloga progorevanja relativno novih šporeta i peći za loženje je korišćenje sirovog drveta. Kao što smo objasnili u okviru jednog od prethodnih odgovora, sirovo drvo gori dosta teško i pri tom se oslobađaju velike količine vodene pare. Kao što vam je poznato voda u obliku vodene pare izaziva koroziju limova i na taj način relativno nove peći i šporeti veoma brzo stradaju.

8. Šta je to drvni pelet?

To su sitni komadi samlevenog drveta koje se u procesu proizvodnje sabija u komadiće cilindričnog oblika prečnika 6-8 mm i dužine od 10-30 mm. Drvo sabijeno u formu drvnih peleta ima veliku zapreminsku težinu. S obzirom da je vlažnost drvnih peleta od 6-10% one dobro gore i oslobađaju veliku količinu energije. Sa stanovišta manipulacije i korišćenja drvni peleti predstavljaju gorivo koje omogućava visok komfor prilikom korišćenja jer su postupci sagorevanja u pećima i kotlovima u potpunosti automatizovani.

9. Kada da nabavim drvni pelet? Da li i njega treba nabavljati 6 meseci pre početka grejne sezone?

Drvni pelet je najbolje nabavljati na kraju jedne grejne sezone za narednu grejnu sezonu. Glavni razlog je što je tada njihova cena najniža. S obzirom da je drvni pelet upakovan u PVC vrećice, može da stoji duži vremenski period bez bojazni da će primiti vlagu, ukoliko se skladišti u nekom suvom prostoru.

Kako se približava grejna sezona tako cene drvnog peleta počinju da rastu. Ako se drvni pelet kupuje u martu ili aprilu za grejnu sezonu koja počinje u oktobru može se uštedeti 20-30% u poređenju sa nabavkom neposredno pred početak grejne sezone ili tokom iste.

10.    Kako da osušim drvo nabavljeno u septembru?

Drvo koje je posečeno i nabavljeno u septembru mesecu sadrži veliku količinu vode koju je nemoguće svesti na nivo koji podrazumeva efikasno korišćenje ogrevnog drveta. To znači da će domaćinstva koja kupuju ogrevno drvo u septembru mesecu imati problem; neće se dobro ogrejati i potrošiće mnogo više drveta u odnosu na komšije koje koriste suvo drvo koje je nabavljeno u aprilu mesecu. Pored toga mogu imati problem ,,curenja’’ dimnjaka i s tim u vezi oštećenja plafona i zidova u prostorijma kroz koje dimnjak prolazi. Zabluda je da će se drvo tokom jesenjih i zimskih meseci prosušiti do te mere da će u decembru biti isto tako prosušeno kao da su ga nabavili u aprilu. To iz razloga što drvo upija vlagu iz vazduha tokom kišnih perioda pa se vrlo često dešava da ono ne samo da se nije prosušilo nego je povećalo nivo svoje vlažnosti tokom grejne sezone.

11.    Kako da znam stepen vlage u drvetu?

Ako nemate neki od uređaja za merenje vlažnosti drveta, najsigurniji način da znate da koristite energetski dobro drvo jeste da ste ga nabavili u aprilu i ostavili da se prosušuje do početka grejne sezone. Njegova vlažnost u tom slučaju će biti u opsegu 20 - 25%  što se  smatra podesnom vlažnošću sa aspekta efikasnog korišćenja.

12.    Da li mogu pelet da koristim u klasičnoj peći ili mi treba namenska?

Drvni pelet se ne može koristiti u običnim šporetima i klasičnim pećima. Za korišćenje drvnog peleta potrebni su posebne peći i kotlovi koji su konstruisani i proizvedeni namenski za sagorevanje drvnih peleta.

13.    Kako mogu da prepoznam kvalitetan pelet?

Ona domaćinstva koja su imala dobra iskustva sa peletom nekog od proizvođača obično nastavljaju i dalje da koriste njihov pelet. Za domaćinstva koja se odlučuju da počnu da koriste drvni pelet najbolja je preporuka da obrate pažnju da li na pakovanju postoji oznaka EN PLUS sertifikata. Ako takva oznaka postoji, pelet mogu kupiti i neće pogrešiti.

14.    Da li ću morati da pravim novi dimnjak ako pređem na pelet?

Ne. Postojeći dimnjak koji ste koristili kada ste ložili ugalj ili drvo su sasvim dobri što se tiče preseka, pod uslovom da se redovno čiste i održavaju. Drvni pelet prilikom sagorevanja ne oslobađa velike količine dima tako da ne zahteva nikakve posebne dimnjake.

Pošaljite svoje pitanje na officeserbia@e4tech.com