Toplane

U Srbiji danas u 57 gradova i opština postoje sistemi daljinskog grejanja i toplane tj. preduzeća čija je osnovna delatnost proizvodnja i distribucija toplotne energije. U tim gradovima i opštinama, priključeno je oko 20% domaćinstava na sistem daljinskog grejanja u odnosu na ukupan broj domaćinstava u Srbji. 

Preko 90% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji zasnovano je na direktnom korišćenju fosilnih goriva. To je proces u kome se energija sagorevanja fosilnih goriva preda velikoj masi vode koja prenosi toplotu do korisnika sistema bez istovremene proizvodnje električne energije ili industrijske pare. Direktno korišćenje fosilnih goriva zaslužno je za svega 15% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u 27 zemalja Evropske unije.

Prelazak toplana na korišćenje biomase uz pomoć kredita KfW banke

GIZ DKTI Program pruža tehničku podršku toplanama u Srbiji koje pokreću projekte prelaska na biomasu za proizvodnju toplotne energije, uz pomoć sredstava Nemačke razvojne banke KfW.

KfW banka pruža povoljne kredite za šest toplana u Srbiji koje žele da investiraju u projekte zamene fosilnih goriva biomasom. Totalna vrednost investicija je 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit sa kamatnom stopom od 1,1%, uz period otplate od 20 godina i grejs period od 5 godina. Nemačka razvojna banka KfW daje i donaciju od dva miliona evra, a Vlada Švajcarske (SECO fond) donaciju od 5 miliona evra.

Ugovore o dodeli novca za instaliranje novih kotlova na biomasu i renoviranje sistema daljinskog grejanja potpisale su već dve opštine u Srbiji – Priboj i Mali Zvornik. Radi se o trilateralnim ugovorima između Nemačke razvojne banke KfW, Ministarstva rudarstva i energetike i opštine, kao korisnika.

Projekat u Priboju obuhvata izgradnju toplane sa jednim kotlom na biomasu kapaciteta 8 MW i kotlovima na lož ulje ukupnog kapaciteta 14 MW za pokrivanje vršnog opterećenja. U Malom Zvorniku projekat obuhvata instalaciju kotla na biomasu kapaciteta 1.8 MW i jednog kotla kapaciteta 5 MW na gas i lož ulje.

Male mreže daljinskog grejanja

GIZ DKTI Program pruža tehničku pomoć prilikom realizacije projekta izgradnje male mreže za grejanje javnih objekata priključene na kotlove na biomasu. Ovakvi projekti se realizuju u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije.

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije je glavni  implementacioni partner projektu. Posredstvom Kancelarije, iz budžeta Republike Srbije se finansira rekonstrukcija javnih objekata i sistema grejanja u njihovom okviru, koja obuhvata i uvođenje kotlova na biomasu. Najčešće se radi o malim mrežama za grejanje, gde se od jednog izvora toplota dovodi do nekoliko javnih objekata koji se nalaze u neposrednom okruženju.

Zajedno sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima realizovani su projekti u Priboju i Mionici, dok se relizacija projekta u Despotovcu očekuje u skorijem roku.

Individualna ložišta

Oko 80% domaćinstava u Srbiji nije priključeno na daljinske sisteme grejanja, od toga se većina domaćinstava zimi greje uz pomoć individualnih ložišta. Kao energent u individualnim ložištima u domaćinstvima najčešće se koristi odgrevno drvo, a zatim i ugalj. Pored zagrevanja prostorija drvo se u ruralnim područijma koristi i za kuvanje.  

Skoro 70% drva na tržištu koristi se kao drvno gorivo a više od 40% domaćinstava koristi čvrsta goriva (uglavnom drvno gorivo ili kombinaciju drvnog goriva i uglja). U nekim opštinama ovaj udeo dostiže čak 90%. Kako bi se sprečilo rasipanje ovog resursa, potrebno je obratiti pažnju na povećanje efikasnosti korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima.

U okviru prve faze GIZ DKTI Programa “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” (2014-2017), jedna od komponenti projekta se bavila aktivno problemom efikasnog korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima.

 

Uspešno realizovani projekti

Pirot  - Javno-privatno partnerstvo

U Pirotu 2017. godine realizovan je projekat zamene starih kotlova za grejanje na lož ulje sa novim kotlovima na drvnu sečku u četiri osnovne škole. Zamena kotlova je finansirana od strane privatnog partnera, pri čemu je na taj način uspostavljen prvi PPP ESCO projekat za predaju toplotne energije, uz pomoć Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Od ideje do realizacije projekta grejanja na biomasu Opštini Pirot je trebalo 3 godine.

S obzirom na činjenicu da je lož ulje relativno skup energent, uvođenje biomase u sisteme grejanja je dovelo do značajnih ušteda u opštinskom budžetu. Nakon dve uspešno završene grejne sezone, reakcije okoline i iskustva su veoma pozitivna. U prvoj grejnoj sezoni uštede su iznosile 30% u toplotnoj energiji ili u novcu 8 miliona dinara,  a u drugoj grejnoj sezoni su zabeleženi još bolji rezultati i uštede od 35% u energiji ili 9,5 miliona dinara. Procenjuje se da će se uštede u energiji od treće grejne sezone pa do kraja projekta ustaliti na vrednost od 40%. Pored toga, na ovaj način je znatno uvećan i toplotni komfor korisnika i znatno smanjeno zagađenje okoline.

                              

             

 

                                                         

                               Pre i nakon realizacije projekta – Stari kotlovi na lož ulje (levo) i novi kotao na biomasu (desno) u jednoj od četiri osnovne škole u Pirotu

Nova kotlarnica na biomasu u Pirotu

 

Priboj

U oktobru 2019. godine, svečano je otvorena novoizgrađena kotlarnica na biomasu u Priboju. U okviru kotlarnice nalaze se dva kotla na drvnu sečku ukupnog kapaciteta od 1,8 MW, koji toplptom snabdevaju pet javnih objekata: dve osnovne, dve srednje škole  i dečiji dispanzer. Projekat je finansiran iz fondova Vlade Republike Srbije, posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije. Vrednost ove investicije je 126 miliona dinara. Tehničku podršku projektu pružila je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Ovo je drugi uspešno realizovani projekat prelaska na biomasu za grejanje u Priboju. Prvi projekat je završen 2016. godine i radi se o kotlu na pelet manjeg kapaciteta 0,8 MW, koji toplotom snabdeva školu, predškolsku ustanovu, kulturni centar i zgradu opštinske uprave. Zaključno sa prebacivanjem sistema daljinskog grejanja na korišćenje biomase, Priboj će postati prva opština u Srbiji koja će u potpunosti dekarbonizovati isporuku toplote. Sa tim ciljem nedavno je potpisan trilateralni ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom KfW i Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije i raspisan tender za izgradnju gradske toplane kapaciteta 8 MW.

 

 

 

 

 

 

Nova kotlarnica na biomasu u Priboju, kapaciteta 1,8 MW