OkruglI sto pod nazivom “Mogućnosti i značaj upotrebe toplote iz biogas postrojenja za lokalnu zajednicu”, održan je 12. Marta 2020. godine u Botošu.

U ovom naselju, na teritoriji Grada Zrenjanina, od 2016. godine radi jedina elektrana na biogas, “Bioelektra”, kapaciteta 600 kW.

Skup su organizovali udruženje “Biogas Srbija”, GIZ DKTI Projekat “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” i Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj “Banat” Zrenjanin, uz podršku Grada Zrenjanina i Mesne zajednice “Botoš”.

 Uz prisustvo investitora, poljoprivrednih proizvođača i predstavnika lokalnih samouprava iz Zrenjanina, Kruševca, Aleksinca, Bajine Bašte, Prijepolja, Žitišta, Priboja, Čačka, Novog Sada, Nove Crnje i Bačke Palanke, predstavljen je model upotrebe toplote za grejanje javnih objekata u Botošu, kao i važnost modela za lokalnu zajednicu i primeri dobre prakse, a nakon sastanka u mesnom Domu omladine, organizovana je i poseta i upoznavanje s radom postrojenja “Bioelektra”.

U ime Grada Zrenjanina, u radu okruglog stola je učestvovao i učesnicima se obratio Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika. On je istakao da bioelektrana u Botošu predstavlja šansu i za razvoj naselja, jer je imao priliku, zahvaljujući organizaciji GIZ, da u Nemačkoj poseti energetski nezavisna sela i uveri se kakve sve benefite donosi proizvodnja i korišćenje biomase u energetske svrhe.

Moderator skupa, Zoran Pomoriški, menadžer bioelektrane u Botošu i član udruženja “Biogas Srbija” koje okuplja predstavnike kompanija koje se bave proizvodnjom i upotrebom biogasa kao obnovljivog izvora energije, kazao je da se od početnih koraka u toj oblasti od pre desetak godina, danas stiglo do oko trideset izgrađenih postrojenja širom Srbije, pretežno u Vojvodini, i da je u toku izgradnja više novih. Osim u Botošu, na teritoriji srednjeg Banata od 2018. godine u pogonu je bioelektrana u Česteregu, a grade se još dve.

“Bioelektra” u Botošu četvrta je po redu izgrađena bioelektrana u Srbiji, s planom proširenja kapaciteta do 1MW. Kao sirovinu prevashodno koristi silažu raži i kukuruza, ali i otpadne materije koje sadrže organsku i organsku suvu materiju. U procesu razlaganja i prerade biomase nastaju dve korisne energije, električna i toplotna. Proizvedena električna energija ulazi u mrežni sistem Elektroprivrede Srbije, a za iskorišćenje toplotne energije, u saradnji sa organizacijom GIZ, izrađena je studija na osnovu koje bi se zagrevalo sedam javnih objekata u Botošu: obdanište, škola, dom zdravlja, policijska stanica, vatrogasni dom, sportska sala i hotel. Tim projektom bi se stekla ekonomska isplativost i mogućnost da hotel u centru sela ponovo oživi i vrati se u funkciju, a na trasi toplovoda, od postrojenja do centra sela, dužine 1.300 metara, toplotnom energijom bi se mogla snabdevati i privatna domaćinstva.